Cr­no­gor­ski fond za so­li­dar­nu stam­be­nu iz­grad­nju (CFSSI) na Ce­ti­nju i u Be­ra­na­ma za­lo­žio je 67 sta­no­va i 37 ne­stam­be­nih pro­sto­ra za kre­dit od 1.669.074 eura od Ho­land­skog me­đu­na­rod­nog ga­rant­nog fon­da za sta­no­va­nje (DIGH), a da kup­ci (radnici crnogorskih preduzeća) tih sta­no­va ni­je­su zna­li za hi­po­te­ke. Pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na”, 36 po­ro­di­ca sa Ce­ti­nja pot­pi­sa­lo je pred­u­go­vor sa CFSSI, a da u nje­mu ne­ma ni­ka­kvih na­zna­ka da je po­dig­nut kre­dit, ni­ti im je iz Fon­da to ne­po­sred­no sa­op­šte­no.
Go­di­nu na­kon skla­pa­nja pred­u­go­vo­ra i pla­ća­nja pr­ve ra­te sa­zna­li su da je stam­be­ni pro­stor pod hi­po­te­kom za kre­dit od sko­ro dva mi­li­o­na eura. Me­đu­tim, „Dan” je do­šao do svih ugo­vo­ra iz­me­đu CFSSI i ho­land­skog fon­da, pre­ma ko­ji­ma se kod ho­land­skog kre­di­to­ra cr­no­gor­ski fond za­du­žio ukup­no 5.200.098 eura.
U ba­zi po­da­ta­ka Upra­ve za ne­kret­ni­ne Cr­ne Go­re do­stup­ni su po­da­ci o te­re­ti­ma na ne­po­kret­no­sti na Ce­ti­nju i u Be­ra­na­ma. Pre­ma tim po­da­ci­ma na Ce­ti­nju je hi­po­te­kom op­te­re­će­no 37 stam­be­nih je­di­ni­ca i 37 ne­stam­be­nih pro­sto­ra. S dru­ge stra­ne, u Be­ra­na­ma je hi­po­te­kom op­te­re­će­no 30 sta­no­va. Svi ovi po­da­ci do­stup­ni su u re­gi­stru Upra­ve za ne­kret­ni­ne, u ka­te­go­ri­ji po­da­ci o te­re­ti­ma i ogra­ni­če­nji­ma.
Pre­ma po­da­ci­ma sa saj­ta Cen­tral­nog re­gi­stra Pri­vred­nog su­da, Vla­da Cr­ne Go­re vla­snik je 46,51 od­sto u CFSSI, a Sa­vez sin­di­ka­ta Cr­ne Go­re ta­ko­đe 46,51 od­sto. Uni­ja po­slo­da­va­ca Cr­ne Go­re ima 6,98 od­sto.
Kup­ci sta­no­va na Ce­ti­nju pot­pi­sa­li su pred­u­go­vor i da­li su uče­šće iz­me­đu 30 i 50 od­sto. Ka­ko tvr­de, bez sa­gla­sno­sti i zna­nja sta­na­ra na nji­ho­ve sta­no­ve sta­vlje­na je hi­po­te­ka. Jed­no od pra­vi­la za ku­po­vi­nu sta­no­va bi­lo je da cr­no­gor­ski fond sklo­pi sa sta­na­ri­ma pred­u­go­vo­re, s tim da se ko­nač­ni ugo­vor skla­pa po­sle do­bi­ja­nja upo­treb­ne do­zvo­le, kao i po­sle sa­ni­ra­nja svih ne­do­sta­ta­ka na zgra­da­ma.
Po tvrd­nja­ma sta­na­ra, kre­dit ko­ji je po­dig­nut je po­kri­će za ne­ki od ra­ni­jih kre­di­ta ko­ji pri­tom ni­je do­ve­den na­mje­ni. Oni su iz­ra­zi­li za­bri­nu­tost da uko­li­ko cr­no­gor­ski fond ne iz­mi­ri oba­ve­ze pre­ma ho­land­skom kre­di­to­ru, na­pla­ti­će se nji­ho­vim sta­no­vi­ma, a pri­tom ni­šta ne ga­ran­tu­je da će im dr­ža­va Cr­na Go­ra vra­ti­ti no­vac i sta­no­ve i na­dok­na­di­ti dru­gu šte­tu.
Iako su ti gra­đa­ni u vi­še na­vra­ta pi­sa­li pre­mi­je­ru Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću, biv­šem mi­ni­stru ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Pre­dra­gu Bo­ško­vi­ću i gra­do­na­čel­ni­ku Ce­ti­nja Alek­san­dru Bog­da­no­vi­ću, ni­ka­da ni­je­su do­bi­li ade­kva­tan od­go­vor.
CFSSI je u de­cem­bru 2009. go­di­ne sa ho­land­skim fon­dom pot­pi­sao ugo­vor o zaj­mu od 1,7 mi­li­o­na, na­mi­je­nje­nih za „re­fi­nan­si­ra­nje pro­je­ka­ta pri­stu­pač­nog sta­no­va­nja” u Be­ra­na­ma, Plje­vlji­ma i Ce­ti­nju. Plan je bio da se sred­stva is­ko­ri­ste za iz­grad­nju sta­no­va za 167 po­ro­di­ca sa ma­njim i sred­njim pri­ho­di­ma, 115 je­di­ni­ca bi­lo je na­mi­je­nje­no za pro­da­ju, a 52 za da­va­nje u za­kup. U tom ugo­vo­ru se na­vo­di da će se is­pla­ta zaj­ma iz­vr­ši­ti na dan 21. de­cem­bar 2009. go­di­ne, ka­da je do­ku­ment po­stao va­že­ći, a rok na ko­ji je za­jam dat je 30 go­di­na.
– Za pr­vi de­se­to­go­di­šnji pe­ri­od na­kon da­tu­ma stu­pa­nja na sna­gu, neo­t­pla­će­ni iz­nos zaj­ma će ima­ti go­di­šnju ka­mat­nu sto­pu od 5,55 od­sto. Za dru­gi i tre­ći de­se­to­go­di­šnji pe­ri­od zaj­mo­da­vac mo­že utvr­di­ti no­ve ka­mat­ne sto­pe po sop­stve­nom na­ho­đe­nju – kon­sta­tu­je se u tek­stu ugo­vo­ra ko­ji je u ime cr­no­gor­skog fon­da pot­pi­sao ta­da­šnji iz­vr­šni di­rek­tor Bo­ris Mi­ha­i­lo­vić, a u ime kre­di­to­ra pred­sjed­nik od­bo­ra di­rek­to­ra Ro­el Šte­ne­bek.
Tim ugo­vo­rom Fond je oba­ve­zan da kom­ple­tan kre­dit sa ka­ma­ta­ma ot­pla­ti naj­ka­sni­je do 21. de­cem­bra 2039. go­di­ne, a u slu­ča­ju ka­šnje­nja CFSSI će se ob­ra­ču­na­va­ti za­te­zna ka­ma­ta od 15,5 od­sto mje­seč­no.
– Zaj­mo­pri­mac je du­žan da obez­bi­je­di ga­ran­ci­ju u ko­rist zaj­mo­dav­ca da bi obez­bi­je­dio sve ili bi­lo ko­ju oba­ve­zu zaj­mo­prim­ca po ugo­vo­ru. Ka­ko sli­je­di, pra­vo pr­ven­stva hi­po­te­ke na ze­mlji­šte i zgra­de ko­je će se iz­gra­di­ti na Ce­ti­nju, u za­hva­tu DUP-a Aero­drom na­se­lje Lu­ke Iva­ni­še­vi­ća, sa ukup­nom po­vr­ši­nom od 2.576 kva­dra­ta sa iz­gra­đe­nih 20 stam­be­nih je­di­ni­ca. U Plje­vlji­ma, obje­kat Va­roš tri, po­vr­ši­ne 404 me­tra kva­dra­ta, sa iz­gra­đe­nih se­dam stam­be­nih je­di­ni­ca za za­kup, a u Be­ra­na­ma u za­hva­tu DUP-a Park ukup­ne po­vr­ši­ne 862 kva­dra­ta, sa iz­gra­đe­nih 25 stam­be­nih je­di­ni­ca za za­kup – uka­za­no je u ugo­vo­ru u di­je­lu ko­ji se ti­če ga­ran­ci­ja za na­pla­tu.
Po­red ugo­vo­ra iz de­cem­bra 2009. go­di­ne, CFSSI je sa Ho­lan­đa­ni­ma pot­pi­sao još tri ugo­vo­ra o zaj­mu.
Pr­vi je sklo­pljen u de­cem­bru 2008. go­di­ne ka­da se cr­no­gor­ski fond za­du­žio 1.091.187 eura, na­mi­je­nje­nih za re­a­li­zo­va­nje pro­jek­ta u Nik­ši­ću, ko­jim bi se obez­bi­je­di­lo rje­ša­va­nje stam­be­nih pi­ta­nja za 145 po­ro­di­ca. Taj kre­dit, za raz­li­ku od onog iz 2009. go­di­ne, ov­da­šnji fond tre­ba da vra­ti do de­cem­bra 2018. go­di­ne. Ga­ran­ci­ja za po­me­nu­ti kre­dit je par­ce­la u Nik­ši­ću i naj­ma­nje 36 stam­be­nih je­di­ni­ca. Ka­ma­ta je 6,14 od­sto.
U ju­nu 2009. go­di­ne CFSSI pot­pi­su­je još je­dan ugo­vor s ho­land­skim fon­dom i tom pri­li­kom se za­du­žio 819.873 eura, na­mi­je­nje­nih za fi­nan­si­ra­nje pro­jek­ta u Pod­go­ri­ci, od­no­sno iz­grad­nju stam­be­nih je­di­ni­ca za 93 po­ro­di­ce, sa ni­žim i sred­njim pri­ma­nji­ma. Rok za is­pla­tu zaj­ma ko­ji je po­dig­nut pod ka­ma­tom od 6,14 od­sto je de­set go­di­na, od­no­sno do 2019. go­di­na. Opet se kao ga­ran­ci­ja za vra­ća­nje kre­di­ta na­vo­di 30 sta­no­va u Pod­go­ri­ci, ko­je se na­la­ze na pro­sto­ru DUP-a Ko­nik–Sta­ri Aero­drom.
Sle­de­ći ugo­vor o zaj­mu je pot­pi­san, kao što je u de­cem­bru 2009. go­di­ne, na iz­nos od 1,7 mi­li­o­na, a po­sled­nji ugo­vor da­ti­ran je na 9. de­cem­bar 2010. go­di­ne, ka­da se cr­no­gor­ski fond za­du­žio 1.620.000 eura. Na­mje­na po­sled­njeg zaj­ma je re­fi­nan­si­ra­nje pro­je­ka­ta pri­stu­pač­nog sta­no­va­nja u Be­ra­na­ma i Bu­dvi, i re­struk­tu­ri­ra­nje pro­jek­ta u Ko­la­ši­nu.
U ovom ugo­vo­ru, do ko­jeg je do­šao „Dan”, na­ve­de­no je da je rok za ot­pla­tu 30 go­di­na. I ovaj kre­dit, kao i onaj po­dig­nut u de­cem­bru 2009. go­di­ne, ima pro­mjen­lji­vu ka­ma­tu. Na­i­me, u ugo­vo­ru se pre­ci­zi­ra da za pr­vi de­se­to­go­di­šnji pe­ri­od neo­t­pla­će­ni iz­nos zaj­ma ima go­di­šnju ka­mat­nu sto­pu od 5,25 od­sto, dok za pre­o­sta­li dva­de­se­to­go­di­šnji pe­ri­od DIGH mo­že po sop­stve­nom na­ho­đe­nju da utvr­đu­je no­ve ka­mat­ne sto­pe. Ga­ran­ci­ja za vra­ća­nje ovog kre­di­ta su ze­mlji­šte u Bu­dvi i ne­kret­ni­ne u Be­ra­na­ma.
Is­tra­ži­va­nja spro­ve­de­na u op­šti­na­ma i sin­di­kal­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma Cr­ne Go­re po­ka­za­la su da su pro­cje­ne po­tre­ba za rje­ša­va­nje stam­be­nih pi­ta­nja bi­le od oko 20 do 30 hi­lja­da stam­be­nih je­di­ni­ca. M.S.-M.V.


Tu­žba zbog ko­mu­nal­nog opre­ma­nja

Pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na”, 12 sta­na­ra zgra­de ko­ju je na Ce­ti­nju iz­gra­dio Fond za stam­be­no so­li­dar­nu iz­grad­nju tu­ži­li su taj fond, od ko­jeg tra­že da is­pra­vi i za­vr­ši sve ra­do­ve na zgra­di i omo­gu­ći da gra­đe­vi­na do­bi­je upo­treb­nu do­zvo­lu. Ka­ko su nam re­kli sta­na­ri, glav­ni mo­tiv za tu­žbu je loš kva­li­tet grad­nje, jer su do­bi­li sta­no­ve ko­ji ni­je­su bi­li u pot­pu­no­sti za­vr­še­ni, a zgra­da tek sa­da do­bi­ja pri­la­zne pu­te­ve.
Ro­či­šte pred su­dom na Ce­ti­nju za­ka­za­no je za 26. maj, ka­da će sta­na­ri da­va­ti is­ka­ze. Zgra­da ima ukup­no 52 sta­na, pri če­mu ima i ne­u­se­lje­nih je­di­ni­ca.
– Mi smo kao la­i­ci usta­no­vi­li go­mi­lu pro­pu­sta pri­li­kom grad­nje, ali ni­je na­še da o to­me go­vo­ri­mo. Tra­ži­mo da iza­đe vje­štak gra­đe­vin­ske stru­ke i on će ima­ti si­gur­no šta da kon­sta­tu­je. Sta­no­vi su vr­lo lo­šeg kva­li­te­ta – ka­zao nam je je­dan od sta­na­ra.
Iz CFSSI sa­op­šti­li su da tu­žbu sma­tra­ju neo­sno­va­nom.


Po­po­vić: Sta­no­ve ku­pi­li na li­zing

Pred­sjed­nik od­bo­ra di­rek­to­ra CFSSI Da­ni­lo Po­po­vić, od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje „Da­na” ka­ko su sta­no­vi u Be­ra­na­ma i na Ce­ti­nju sta­vlje­ni pod hi­po­te­ku kad su već pro­da­ti, ka­zao je da su ih „sta­na­ri ku­pi­li na li­zing”.
– Ti rad­ni­ci ni­je­su mo­gli da uzmu od ban­ke kre­dit i on­da smo se mi kod Ho­lan­đa­na za­du­ži­li ka­ko bi­smo im omo­gu­ći­li da oni do­bi­ju sta­no­ve. Mi smo kod ho­land­skog fon­da po­di­gli kre­dit ko­ji smo po­sle pro­sle­đi­va­li rad­ni­ci­ma, i sa­da rad­ni­ci mje­seč­no ot­pla­ću­ju kre­dit, pla­ća­ju­ći ra­tu na­ma, a mi Ho­lan­đa­ni­ma. Sa sta­na­ri­ma smo sklo­pi­li ugo­vor na 20 go­di­na, ko­li­ko je rok za vra­ća­nje kre­di­ta, i ka­ko oni vra­ća­ju kre­dit na­ma ta­ko i mi vra­ća­mo dug DIGH – ka­zao je Po­po­vić, do­da­ju­ći da „sta­na­ri zna­ju” da su sta­no­vi pod hi­po­te­kom.